Proizvodnja električne energije iz sunca

Električna energija se proizvodi iz energije Sunca na dva različita načina: posredno preko Toplotnog kružnog procesa i direktno korišćenjem fotoefekta. Prvi je pristup znatno bliže ekonomičnosti, ali za drugi pristup postoji veći podsticaj i brže se razvija.

Kako radi solarna ćelija?

Industrijski razvoj fotonaponskih solarnih modula potiče iz davne 50-te godine prvenstveno u cilju primene za napajanje satelita u orbiti Zemlje. Od tada razvoj tehnologije dostigao je fantastične razmere u smislu jednostavnosti primene, snage, pouzdanosti kao i cene.

Sam princip rada u suštini je jednostavan: neki materijali kao npr. monokristal silicijuma ima osobinu da izložen sunčevom zračenju, proizvodi električnu energiju. U samom modulu koji se sastoji od niza međusobno povezanih pločica, paralelno rednom kombinacijom spajanja dobija se napon i struja pogodna za punjenje standardnih baterija (6, 12 ili 24 V). Time je osigurano da modul proizvodi električnu energiju pogodnog napona i inteziteta za direktno punjenje baterija ili pogon jednosmernih potrošača. Veličina struje u principu je proporcionalna površini modula i intezitetu sunčevog zračenja.

Tipična šema solarnog sistema na 12 V DC sa prikazivanjem glavnih komponenti:

Složeniji sistem sa prikazivanjem glavnih komponenti i pretvaračem za potrošače na 220 V, 50 Hz:

Navedeni primeri samo su najčešći slučajevi. U zavisnosti od tipa sistema više modula može se spojiti u redno paralelne kombinacije da se dobije željena energija, pogodna po naponskom i strujnom nivou. Praktično nema ograničenja na instaliranu snagu sistema. Fotonaponski sistemi predstavljaju integrisan skup FN modula i ostalih komponenti, projektovan tako da primarnu Sunčevu energiju pretvara u električnu energiju kojom se osigurava rad određenog broja jednosmernih i/ili naimeničnih potrošača.

Advertisements

Ostavite komentar

Zvučna barijera duž autoputa – fotonaponski prijemnik

Inženjeri Tehnološkog univerziteta u Ajnhovenu, Holandija, projektuju zvučne barijere duž autoputa koje su ujedno i fotonaponski prijemnici. Barijere će biti prijemnici sunčeve svetlosti (lumniscent solar concentrator – LSC). Prijemnici prihvataju sunčevu svetlost i usmeravaju ih ka ivicama obojenih panela gde su uobičajene solarne ćelije koje svetlost pretvaraju u električnu energiju.

Zvučna barijera duž autoputa – fotonaponski prijemnik

Michael Debije iz Odeljenja za hemijsku energiju i hemiju kaže da su paneli jeftini, mogu biti u bilo kojoj boji, izdržljivi su i mogu da rade i po oblačnom vremenu. „To znači da imaju ogroman potencijal“, rekao je.

Ova istraživačka grupa sprovela je celogodišnje testove na dva poteza zvučnih barijera širine 5 m i visine 4,5 m. Paneli su delimično pokriveni LSC, a delimično poluprovidnim panelima sa konvencionalnim solarnim ćelijama. Istraživači će sada uporediti rezultate ovih dveju tehnologija.

Tim testom će se odrediti koliko se struje može dobiti od panela LSC u raznim uslovima, kao i kako izdržavaju eventualni vandalizam.

Ostavite komentar